JELENA VRAČAR - MOJE NEBO - Tropic

Slavimo ljubav /

JELENA VRAČAR – MOJE NEBO

Tih dana sam mnogo crtala…Satima…Neumorno do najsitnijih detalja-sjenčila,prelazila ponovo i ponovo…Kad god bih izašla iz sobe na kratko izgledala sam kao da upravo dolazim iz rudnika uglja…Nisam više vidjela neki smisao ni u šetnjama,izlascima…Izgradila sam neki svoj svijet od stranica,akorda,ugljenih štapića-tu sam jedino bila sigurna od glupih pitanja:”Nemas momka?Pa kako?!Takva cura…”O stanite mi na žulj…

Uvijek sam se radovala mom mlađem burazu koji je dolazio da prelista sve moje “radove”-nekako je znao i šta reći i na koji način,primjećivao,divio se…Svaki put mi je pričao o svom komšiji koji takođe crta i kako bi volio da mu pokaže moje crteže…Inače,komšija je bio modni kreator…Možete samo zamisliti kakvu sliku sam stvarala u glavi kada mi je pričao kako super crta haljine…A nisam homofobična…Bar mislim…

Stariji buraz je slavio 18. rođendan u nekom lokalnom bircu.Bili su svi njegovi prijatelji koje sam znala-niko zanimljiv.Povela sam najbolju drugaricu,glupirale smo se maksimalno…U jednom trenutku neko me je potapšao po ramenu i pitao za ples…Okrenula sam se i ugledala najljepši osmijeh do tada…Pružio je ruku i izgovorio “komšijino ime”…Usta su mi spala sa baglama:”Zezaš me?Modni kreator?”Skromno je odmahnuo rukom i priuštio prostoriji najljepši osmijeh broj dva a ja sam mogla da ih brojim do beskonačnosti…Bio je visok,šarmantan,duhovit-savršen…

Poslije te večeri ništa više nije bilo isto…Niko nije bio ON…Trudila sam se skoro dva mjeseca da ga sretnem ali uzaludno…A onda sam angažovala buraza da mi pomogne-nimalo damski ali u ljubavi i ratu…Buraz je nabavio broj ,poslala sam neku šaljivu poruku u fazonu:”Eto sad imaš moj broj…”.Izašli smo par puta…I već 13 godina smo zajedno…I sada ostanem bez daha kada se nasmije-baš svaki put…A zašto nebo?Zato što sam tek kada sam ga srela shvatila da sam sve to vrijeme bez njega bila kao nedovršen crtež-bez NEBA…